Временом, Кинотека Републике Српске постала је озбиљна институција, са солидним филмским фондом од неколико хиљада копија, пратећом филмском грађом и музејски вриједним фондом предмета из историје филма, плаката, брошура и фотографија који се чувају у намјенском простору (филмском архиву), објекту какав не посједују ни много веће и развијеније кинотеке у региону.
Филмски архив удаљен је три километра од центра Пала. Ријеч је о бившем војном објекту који је Кинотеци Републике Српске додијељен на трајно коришћење. Површина објекта у основи износи 900 м2; објекат има два спрата и подрум, што укупно чини 2.700 м2, при чему корисна површина објекта износи 1.950 м2. У претходном периоду дио објекта коришћен је за потребе Архива Југославије.
Најзначајнија подршка формирању, раду и развоју Кинотеке Републике Српске стигла је од Југословенске кинотеке (Београд –Србија), која је већ при формирању„Срна филма“ била велики ослонац како за документарну продукцију тако и за сваку врсту стручне помоћи при успостављању архивске филмске дјелатности у оквиру „Срна филма“, касније Кинотеке Републике Српске.
Истовремено, Југословенска кинотека је и највећи донатор (више од 500 копија играних и документарних филмова српске, југословенске и свјетске кинематографије донирано је Кинотеци Републике Српске).
Осим вриједне донације Југословенске кинотеке, донатори су били „Филм и тон“, Београд, „Оскар филм“, д.о.о. Бања Лука, „Екран“, д.о.о. Сарајево, „Art Company“ (Кисељак), али и појединачне поклоне филмских умјетника који су у Кинотеци Републике Српске препознали установу гдје ће њихови филмови бити трајно сачувани (Синиша Ковачевић, Тихомир Станић, Љиљана Благојевић и др.)
Захваљујући скромним буџетским улагањима и великом ентузијазму неколицине запослених, изведени су неопходни радови на санацији и адаптацији објекта , тако да Филмски архив данас располаже са неколико адекватно опремљених депоа за смјештај филмске грађе, магацинима за технику, радионицама, простором за монтажу и рад на монтажним столовима, салом за едукативне и истраживачке пројекције, изложбеним простором. Од 2014. године започети су пројекти на увођењу термо-техничких инсталација и санацији и адаптацији дијела објекта за будући музеј филмске технике (уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске и Министарства цивилних послова БиХ), али, због недостатка средстава, нису завршени.